分说篇

CST4

这里，简略地宣说「指南」。

Tattha saṅkhepato Netti kittitā.

导引之略
Hārasaṅkhepa

5

味著、过患、出离，与果和方法，
与世尊的敕命，是修行者的开示导引。

Assādādīnavatā, nissaraṇam pi ca phalaṃ upāyo ca;
āṇattī ca Bhagavato, yogīnaṃ desanā hāro.

6

所问、所答，与经的随颂、
对经的简择，被认为是简择之导引。

Yaṃ pucchitañ ca vissajjitañ ca, suttassa yā ca anugīti;
suttassa yo pavicayo, hāro vicayo ti niddiṭṭho.

7

一切导引的地，以及彼等的行处，
适当、不适当之考察，被认为是所应之导引。

Sabbesaṃ hārānaṃ, yā bhūmī yo ca gocaro tesaṃ;
yuttāyutta-parikkhā, hāro yuttī ti niddiṭṭho.

8

胜者开示法，与此法的足处，
如此直至一切法，这是足处导引。

Dhammaṃ deseti jino, tassa ca dhammassa yaṃ padaṭṭhānaṃ;
iti yāva sabbadhammā, eso hāro padaṭṭhāno.

9

当一法被述说，任何同一特相的法
全都被述说，这名为特相导引。

Vuttamhi ekadhamme, ye dhammā ekalakkhaṇā keci;
vuttā bhavanti sabbe, so hāro lakkhaṇo nāma.

10

语言、意趣，（按）文，还有开示的因缘、
前后的连接，这是四阵导引。

Neruttam adhippāyo, byañjanam atha desanānidānañ ca;
pubbāparānusandhī, eso hāro catubyūho.

11

在一足处中遍求余下的足处，
回转到对立面，这名为回转导引。

Ekamhi padaṭṭhāne, pariyesati sesakaṃ padaṭṭhānaṃ;
āvaṭṭati paṭipakkhe, āvaṭṭo nāma so hāro.

12

此导引分解法、足处与地，
可在共通、不共通中引导，即分解。

Dhammañ ca padaṭṭhānaṃ, bhūmiñ ca vibhajjate ayaṃ hāro;
sādhāraṇe asādhāraṇe ca neyyo vibhattī ti.

13

在善、不善法被指出、修习与舍弃时，
转向对立面，名为转向导引。

Kusalākusale dhamme, niddiṭṭhe bhāvite pahīne ca;
parivattati paṭipakkhe, hāro parivattano nāma.

14

然后，经中说了一法的许多异名，
知之者为明经，这名为异名导引。

Vevacanāni bahūni tu, sutte vuttāni ekadhammassa;
yo jānāti suttavidū, vevacano nāma so hāro.

15

世尊以各种概念开示一法，
此行相应知，名概念导引。

Ekaṃ Bhagavā dhammaṃ, paññattīhi vividhāhi deseti;
so ākāro ñeyyo, paññattī nāma hāro ti.

16

缘起与根、蕴、界、处，
以这些导入者，这名为导入导引。

Yo ca paṭiccuppādo, indriya-khandhā ca dhātu āyatanā;
etehi otarati yo, otaraṇo nāma so hāro.

17

在问题的解答中，关于被问的偈颂
净、不净的考察，这名为澄清导引。

Vissajjitamhi pañhe, gāthāyaṃ pucchitāyam ārabbha;
suddhāsuddha-parikkhā, hāro so sodhano nāma.

18

诸法以同一，还以差异被指出，
它们不应被分辨，这即是基础导引。

Ekattatāya dhammā, ye pi ca vemattatāya niddiṭṭhā;
te na vikappayitabbā, eso hāro adhiṭṭhāno.

19

令某法产生的诸法，诸缘从彼至彼
牵引出因，这是资具导引。

Ye dhammā yaṃ dhammaṃ, janayanti ppaccayā paramparato;
hetum avakaḍḍhayitvā, eso hāro parikkhāro.

20

作为根的诸法，与牟尼阐明的一义，
它们应被总结，这是总结导引。

Ye dhammā yaṃ mūlā, ye c’ekatthā pakāsitā muninā;
te samāropayitabbā, esa samāropano hāro.

理法之略
Nayasaṅkhepa

21

以止观引导渴爱与无明，
与诸谛结合，这理法即欢喜回转。

Taṇhañ ca avijjam pi ca, samathena vipassanā yo neti;
saccehi yojayitvā, ayaṃ nayo nandiyāvaṭṭo.

22

从俱根引导至不善，并从善根引导至善，
如实、如是、不虚妄，他们说这理法为三花。

Yo akusale samūlehi, neti kusale ca kusalamūlehi;
bhūtaṃ tathaṃ avitathaṃ, tipukkhalaṃ taṃ nayaṃ āhu.

23

从颠倒引导至烦恼，从诸根至正法，
明理法者们说，这理法为狮子游戏。

Yo neti vipallāsehi, kilese indriyehi saddhamme;
etaṃ nayaṃ nayavidū, sīhavikkīḷitaṃ āhu.

24

在解答中处处所说的善与不善，
以意观察之，他们说这是方位观察。

Veyyākaraṇesu hi ye, kusalākusalā tahiṃ tahiṃ vuttā;
manasā volokayate, taṃ khu disālocanaṃ āhu.

25

以方位观察观察后，提取并汇集
一切善与不善，这理法名为象钩。

Oloketvā disalocanena, ukkhipiya yaṃ samāneti;
sabbe kusalākusale, ayaṃ nayo aṅkuso nāma.

26

十六导引为初，以方位观察观察了方位，
以象钩概括，以三种理法解释经文。

Soḷasa hārā paṭhamaṃ, disalocanato disā viloketvā;
saṅkhipiya aṅkusena hi, nayehi tīhi niddise suttaṃ.

十二词
Dvādasapada

27

音节、词、文、语源，还有义释，
行相为第六词，以上即文的全体。

Akkharaṃ padaṃ byañjanaṃ, nirutti tath’eva niddeso;
ākārachaṭṭhavacanaṃ, ettāva byañjanaṃ sabbaṃ.

28

表达、阐明、揭示、分解、澄清、施设，
以这六词，义与业被指出。

Saṅkāsanā pakāsanā, vivaraṇā vibhajanuttānīkamma-paññatti;
etehi chahi padehi, attho kammañ ca niddiṭṭhaṃ.

29

三种理法无缺，且义的六词计算在内，
世尊的言语之义以九词统摄。

Tīṇi ca nayā anūnā, atthassa ca cha ppadāni gaṇitāni;
navahi padehi Bhagavato, vacanass’attho samāyutto.

30

义的九词，遍求文的二十四，
两者叠加，以上的三十三即「指南」。

Atthassa navappadāni, byañjana-pariyeṭṭhiyā catubbīsa;
ubhayaṃ saṅkalayitvā, tettiṃsā ettikā Nettī ti.